PIČKIN DIM

Dok sam odrastao, a korijeni su mi iz sela sa ponosne Kozare, često sam imao priliku da čujem izraz Pičkin dim. Zamislite klinca koji pokušava da odgonetne šta bi to moglo da bude, dok se svi smiju njegovoj ljubopitljivoj faci.

Mislim da sam bio u top deset najnemirnije i najblesavije djece na planeti, bar u tom periodu. Znači,  jako svojeglav i spreman na svakojake budaleštine. Iako takav, imao sam jako puno sreće u životu, sad kada pogledam kako sam prošao put od trideset i osam godina. Smatram da sam baš srećković.
Za neke događaje mogu samo da kažem da su me vile pronosale. Zadovoljan sam što sam uopšte živ. Ipak, vratiću se na sreću. Nje sam imao u velikim količinama.

Da, moram se vratiti na sreću pošto ima veze sa ovom temom.

Spomenike dizati hrabrim i mudrim majkama

Hvala dragoj majci, koja je u ključnom momentu pokazala ogromnu mudrost. Ne mogu svega da se sjetim iz tog perioda života, ali se sećam kako me je posadila ispred sebe i upoznala sa cigarama na jedan simpatičan način. Mislim da je to bilo  početkom drugog srednje. Naravno da sam tada  znao šta su cigare, ali nisam ih nikad probao. Mogao sam da vidim kul likove koji ih već neko vrijeme koriste. Kako nekom klincu koji je svojeglav reći nemoj? U mom slučaju vjerujem, da je na bilo koji način u sklopu rečenice bila iskorištena riječ nemoj, da se ja danas ne bih mogao pohvaliti da cigaretu nikad nisam probao. Međutim, majka je bila jako mudra i znala je da ne smije nikako reći tu odbojnu reč Nemoj.

Selo Podgradci. Imam 16 godina. Jesen je. Sjedim ispod požutjele vinove loze. Dišem. Razmišljam. Miris pečene šljive, miris dobro poznatog maminog pekmeza širi se oko kuće. Srećan sam. Razmišljam kako je lijepo biti ja. Razmišljam da ću biti sam kod kuće u Banja Luci. Izaći ću sa jaranima. Mogu doći do mene. Kupićemo neko vino, i probati pljugu..svi je puše, a oni stariji momci su baš frajeri. I meni će da stoji cigara. Postaću frajer.
Mama Božana dolazi sa tanjirićem pekmeza i kaže: "Sine, hoćeš li probati?". "Odličan je mama."- kažem. Pitam je da li će ostati na selu preko vikenda. Kaže da hoće i pogleda me ispod oka i upita: "Zašto me to pitaš? Imaš neke planove frajeru?". Ne lažem je i kažem da će mi doći jarani, pa ćemo malo izaći. Tražim novaca. Gleda me ozbiljno,  gledam i ja nju. Hrabro, onako frajerski. Pita me: Sine, a pijete li vi kada izađete?". Kažem ja da je to samo jedna piva, možda čaša vina... "Pušite li?". "Ma jok, to je odvratno!"- kažem ja kao iz topa. Dovoljna je bila moja reakcija da shvati da nešto muljam, kao i svaki tinejdžer. Pošto je medicinski radnik, i svoj život je posvetila zdravlju i zdravom
životu, pa se trudila da takav stil života prenese i na svoje dvoje djece.  Kaže ona meni- "Borise, 'ajde udahni i izdahni. Duboko, koliko god možeš. Gledam je blijedo, ali ipak to uradim. Ipak, trebam dobiti lovu za izlazak i ne bih da se sada nadmudrujem i svađam sa njom. Ipak je ona glavna. Uradim što je tražila. "I? Kako je?" Kratko odgovorim: "Pa dobro, lijepo je disati punim plućima." Kaže ona:"Aha ..znači voliš da dišeš?!". Nakon toga, prstima mi zatvori nos. Dlanom usta. Ponovo me, nakon par sekundi, pita kako mi je. Bez odgovora je gledam, oči mi se šire u čudu, a ne mogu ni da dišem... Spušta ruku...halapljivo udišem vazduh. Kratko me je pogledala i rekla: "Otac i ja ti nećemo dati ni dinara za to sranje od cigara. Sine, ja želim da ti dišeš. Želim da živiš!"

U tom periodu života sam znao milijardu boljih načina da iskoristim taj dinar, jer sam imao mnoga interesovanja. Oni kul likovi nisu imali takvu sreću sa svojim roditeljima. Pretpostavljam da su roditelji promašili taj jako bitan momenat kad su trebali biti mudri.

Mogli ste skontati da nisam pušač,  a tupiti pušaču kako su cigare štetne je poprilično debilno. Pogotovo zbog toga što to oni sami najbolje znaju. Nisu ljudi baš toliko glupi, ali jesu jako sebični. E, o toj sebičnosti bi se knjiga mogla napisati,  a ja ću pokušati da skratim priču. Pošto skraćujem odmah ću da prepolovim grupu ljudi pa ću fokus staviti na žene, jer su muškarci, pa i nebitni kad je ovo u pitanju.

Djevojke često znam upitati da li bi kad bi imale dijete željele da mu priušte svašta? Koliko bi ga voljele? Pretpostavljate, odgovor je uvijek isti. Dale bi mu sve, a i voljele bi ga najviše na cijelom svijetu. Normalno, jel'? Devet mjeseci u stomaku, neraskidiva veza je uspostavljena, a po rođenju i ljubav se do kraja rasplamsala. Muškarci nikad neće moći osjetiti takvu vrstu ljubavi, ali mogu bar imati poštovanje prema tome. Pa u svrhu toga evo jedna predivna rečenica.

Kad bi majku čitav život nosili na leđima, bilo bi malo! 

Vi imate izbor, beba nema

Nažalost nisu ni žene danas toliko zlatne. Znate onaj problem sa sebičnosti, jako je prisutan, a kod žena se osjeti mnogo više, nego kod muškaraca pušača. Žena djetetu, koje kako kaže voli najviše na svijetu, treba dati najbolji mogući metabolizam,  a već je rekla da bi mu sve dala. To mi nikako ne ide u glavu, a znaju se pojadati kako dijete ima alergiju ili šta već drugo, ne daj Bože. Neće si postaviti pitanje - "Jesam li mu baš dala sve što sam mu mogla dati?"
Drage žene, pamet u glavu dok je vrijeme. Sad bar možete da guglate o toj problematici, ako ne želite slušati ljude koji vas vole i kojima je stalo do vas.

Ljudima koji puše često kažem da imaju tri grupe pušača, pa da ih nabrojim:

1.     oni koji su jako pristojni - neće nikad zapaliti u bilo čijem prisustvu.

2.     oni koji su djelimično pristojni – postavit će pitanje da li mogu da zapale.

3.     apsolutno nepristojni – koji će samo zapaliti.

Izvinjavam se svakome ko nije zadovoljan grupom u kojoj se prepoznao.

E sad, kad smo ljude lijepo grupisali, da vidimo kako to izgleda u stvarnom životu. Imamo zakon o zabrani pušenja na javnom mjestu koji se naravno nikako ne poštuje. Kao ni većina zakona koje imamo. Ne znam samo čemu će nam zakoni koji nikako ne piju vode. Tu nema smisla ni pisati o gluposti koliko je smiješno. Sve vam je to zbog one sebičnosti koju nosi svako od nas, bio on pušač ili ne. Jedino rješenje za ovu problematiku je imati čvrst stav zvani karakter. U suprotnom, sve će to i dalje biti samo PIČKIN DIM.

Grafika Boris Čikić
Tekst Boris Čikić
Fotografije public domain 

Pomozite nam uočavanjem gluposti. 

Čitajte nas. Pišite nam. Lajkujte i šerujte.