ODLIČNA PONUDA

Radeći na blogu glupost.ba pade mi na pamet logotip, koji bi bio namjenjen za potvrdu kvaliteta proizvoda. Rodio se logotip Cool Deal. Toliko me je oduševio, pa sam odmah poželio da podijelim i  priču koja je vezana za njega i našu državu. Pročitajte o čemu se radi.

Pravi avanturista je čovek koji bi sve dao za dobar izlet, vožnju bajkom ili kampovanje u prirodi. To sam ja. Redovnim odlascima u prirodu, počinjem više da cijenim i volim svoju državu u kojoj sam rođen. Zakleo bih se da je to najljepša država na svijetu.

Pitate se koja bi to egzotična država mogla biti i gdje sam to uopšte rođen. Radi se o Bosni i Hercegovini ljudi, i nije nikakva šala, ona je najljepša. 

Kotlaničko jezero

Već kao malog dječaka od tri godine, jedan od četvorice stričeva, me je svakodnevno vodio na Vlašić jer smo tad živjeli u relativnoj blizini. Mislim da sam imao sreću što sam imao takvog strica.  Zahvalan sam što je imao strpljenja za mene i što mi je prenio nešto najgenijalnije što se djetetu može prenijeti. Ljubav prema prirodi. Danas su se ljudi jako otuđili od svega, što je i logično,  jer da bi opstao u gradu, ne ideš u prirodu. Ideš da rintaš kako bi zaradio neku crkavicu s kojom preživljavaš od danas do sutra. Prljava realnost, ali ako čovjek zaista želi pomoći samom sebi, on mora naći način da se vrati prirodi. Sve ostalo su izgovori, pa tako i ova prljava realnost. Zašto to baš tako pišem. Baš zbog toga što vas život u gradu, u civilizaciji tjera da budete sve ono što vam nije prirodno. Grad vam nameće svoj ritam života. Kupite novi telefon, nove krpice, izlazite u kafane, platite režije koje su sve skuplje i skuplje. Ritam se samo ubrzava ali samo zbog toga što ga vi slepo pratite. Usporite malo. 

Ugasite TV-e, zatvorite novine, a otvorite oči; da osetite svet koji vas okružuje. 

Maglić, najviši vrh BiH

Bavim se fotografijom (moram da priznam da sam zaljubljen u fotografisanje) i svaki put kad odem u prirodu, ona me iznenadi nekim jako dobrim kadrom.  Samo što nije u tome najveća draž. Odlazak u planinu ili neke druge aktivnosti u prirodi bruse čovjeka u vama. Naučite, htjeli ne htjeli, da budete rentabilni, da ne kupujete stvari koje vam ne trebaju, prepoznajete kvalitetne ljude koje želite zadržati uz sebe. Kanije vam sve bude mnogo jednostavnije i smislenije. 

Jedan sam od lidera Planinarsko alpinističkog kluba Summit, pa sa mojim naj kumom ikad Miroslavom Trivićem, redovno organizujem izlete. Predivno je posmatrati ljude koji dođu prvi put onako "zeleni" i neuki, sa potpuno drugačijim izrazom lica, od onoga kad ih pogledate poslije samo pet šest izleta. Od potpunih autsajdera, ti ljudi postaju preupućeni u tematiku o opremi, kao i o ponašanju u prirodi. Jednostavno se promjene na bolje. Priroda ih odradi. Preoblikuje. Nisam savršen, ali znam šta mogu da postanem družeći se sa članovima PAK SUMMIT-a. Ponosan sam na sve njihove uspjehe koje su do sad napravili, a znam da će ih nastaviti nizati. 

U našem društvu ima mnogo kvalitetnih ljudi koji obožavaju prirodu, a opet se ne možemo pohvaliti kao društvo koje njeguje planinarstvo. Ima tu raznih razloga. Jedan baš specifičan razlog koji od ljudi ne pravi planinare, je taj da ima dosta ljudi koji planinu doživljavaju kao sjajno mjesto za nacugati se i slične varijante. Ja ne pišem o tome. Ljudi s kojima dijelim strast prema planinarenju su daleko od toga, mada svako od nas voli popiti pivo ili neku dobru domaću rakiju. Samo sve u svoje vrijeme i sa nekom mjerom. U društvu ima dosta ljudi koji su popeli neke značajnije vrhove, a opet im kao društvo ne dajemo nekakvu podršku. To su ljudi koji u naše društvo donose olimpijska zlata, a mi to ne vidimo. Sve nam je pred nosom, a ipak nam je tako daleko.

Izvor Plive

 Neću da pričam o ljepoti prirode u Bosni i Hercegovini, jer fotografije govore više od hiljadu riječi, ali ću samo spomenuti da imamo dva nacionalna parka, dvije prašume (jedine u Evropi), olimpijsku planinu, najveći izvor pitke vode u Evropi, Bosanske Himalaje, mnoštvo jezera, vodopada, pećina i šta sve još od prirodnih ljepota, a u tako maloj državi. Često se pitam hoću li imati priliku da pogledam baš sve od Bosne i Hercegovine, a najčešći odgovor je- "Nema šanse, život je kratak!". Sve su to biseri i ogromni potencijali koje nikako ne iskorištavamo. Nekad razmišljam da je i bolje tako, jer je to sad čisto, a mi bahati do bola. Kad bi to i komercijalizovali ko zna na šta bi to izašlo. Znam samo da bih više smeća viđao u planini. 

Samo malo treba mudrosti da sve čučne na svoje mjesto, ali kad nama odluke o takvim stvarima donose ljudi koji se u životu nisu popeli niti na jednu planinu, a kojih ima toliko u BiH. Čuj mene oni donose odluke, bas sam optimista. Oni i ne vide šta sve možemo da napravimo i koliko bolje možemo da živimo.  


Vjerovatno i živimo ovako teško, jer nas vode ljudi koji se baš ne mogu pohvaliti poznavanjem ljepota države kojom upravljaju. Poznavati državu ne znači vožnja autom ili helikopterom do neke destinacije. Budite realni, pa se zapitajte šta ste sve vidjeli u svojoj državi. Kladio bih se da naši ljudi više putuju van granica BiH, što je mnogo skuplje, a manje će da vide. Jako čudno, jer mi konstantno kukamo kako nemamo.

U svakom slučaju, ne znam za ništa bolje, a što bismo mogli s ponosom da predstavimo strancima kao Odličnu ponudu/Cool Deal. Svako u prirodi može da uživa u terapiji zvuka, boja, svjetla ili razgovoru sa kvalitetnim ljudima, samo to treba da poželi. Ko shvati da sebi ništa bolje ne može priuštiti, a za manje novaca, naći će način i vrijeme za novo iskustvo sa prirodom. Da sam siguran u ove riječi koje sam napisao, sama je pojava sve većeg broja avanturističkih klubova kojima želim od srca da uspiju. Samo treba da se fokusiraju na strane turiste koji mnogo više cijene ljepotu prirode koje toliko imamo. 

Prenj-Bosanski Himalaji

 Želim vam svima dobar provod ma gdje bili, pa makar i u kafani.

Grafika Boris Čikić
Fotografija Boris Čikić
Tekst Boris Čikić i Ljiljana Crnobrnja

Pomozite nam uočavanjem gluposti. 
Čitajte nas. Pišite nam. Lajkujte i šerujte.